Anksioznost je bauk
- Jovana Milićević
- Dec 7, 2021
- 3 min read
U cilju boljeg razumevanja psiholoških pojmova što je i svrha ove stranice nadalje ćemo se služiti i metaforama iz poznatih knjiga i filmova. Anksioznost se polako primila kao najčešće korišćen psihološki koncept u populaciji a mi smo se njime bavili i ranije (pogledaj blog temu ovde ). Razjašnjavanja ovog koncepta nikad dosta tako da ćemo se ovog puta poslužiti jednom od najlepših priča za decu i odrasle u poslednjih dvadeset godina.
Ako ste gledali serijal filmova o Hariju Poteru ili još bolje čitali knjige poznata vam je scena gde profesor Lupin podučava mlade čarobnjake kako da se izbore sa baukom (ako ne toplo preporučujem da pogledate ovaj snimak). Kao i uvek prenosim deo originalne atmosfere iz knjige:
– Bauci vole mračne, zatvorene prostore – reče profesor Lupin. – Ormane, prostor ispod kreveta, plakare ispod sudopere... čak sam sreo jednog koji se ugurao u zidni časovnik. Ovaj ovde se uselio juče popodne, te sam zamolio direktora da mi ga nastavnici prepuste za vežbu s mojim razredima trećaka.
– Dakle, prvo treba da se zapitamo: šta je bauk?
Hermiona podiže ruku.
– Biće koje menja oblik – reče ona. – Može da poprimi oblik bilo čega za šta veruje da će vas najviše zaplašiti.
– Ni sam to ne bih bolje sročio – reče profesor Lupin, a Hermiona procveta.
– Dakle, bauk koji čuči unutra u tami još nije uzeo nijedno obličje. Još uvek ne zna šta će najviše preplašiti osobu s druge strane vrata. Niko ne zna kako bauk izgleda dok je sam, ali kad ga pustim da izađe, smesta će postati ono od čega svako od nas najviše strepi.
– To znači – nastavi profesor Lupin, praveći se da nije primetio Nevilov sitan krik straha – da već na samom početku imamo ogromnu prednost u odnosu na bauka. Jesi li je ti uočio, Hari?
Hariju je bilo neprijatno da odgovori na pitanje pored Hermione, koja je kraj njega cupkala na petama, s rukom dignutom uvis, ali ipak pokuša.
– Ovaj... pošto nas je mnogo, neće znati koji oblik da uzme?
– Upravo tako – reče profesor Lupin, a Hermiona spusti ruku, pomalo razočarana.
– Kad imate posla s baukom, najbolje je da ste u društvu. To ga zbunjuje. Šta da postane, obezglavljen trup ili puž mesožder? Jednom sam video bauka koji je napravio takvu grešku: pokušao je da zaplaši dvoje ljudi istovremeno, i pretvorio se u pola gliste. A to baš nije mnogo zastrašujuće.
U našem nečarobnjačkom svetu anksioznost radi istu stvar. Njen zastrašujući karakter je subjektivan tako da ono što mene prestravljuje za nekog drugog je potpuno bezopasno. Iz osećaja da nas zbog toga drugi neće razumeti krijemo je, smatramo je slabošću, sramota nas je i često sedimo sami u mraku i patimo.
Nije loše da znamo da anksioznost baš i voli da se sakrije duboko u nama i da deluje iz mraka. Pored toga koristi se i drugim oruđima :
Uzima oblik onoga čega se osoba najviše plaši tako da drugačije izgleda za različite ljude.
Može da se sakrije u bilo kom delu u našeg tela ili mozga i teži da ostane sakrivena jer tako ima najbolje izglede da preživi.
Ne voli da bude okružena ljudima jer je oni predstavljaju pretnju da otkriju njen oblik kroz razgovor i interakciju tako da često i uzima oblik straha od ljudi i na taj način se osigurava.
4. Može da uzme različite oblike kod istog čoveka tokom njegovog života i zato uvek iznova moramo da je izvodimo iz tame na svetlost dana i da se suočavamo sa njom.
To me podseti na jedan događaj iz mog detinjstva koji mi je majka skoro ispričala. Kad sam bila mala i rekla bih mnogo manje plašljiva nego danas volela sam da idem u špajz. Da bi me sprečila u tome majka mi je jedne večeri rekla: „Ne idi tamo Jovana, tamo je baba roga“. Za trenutak sam zastala, pogledala u majku i odmah zatim odlučno rekla: „ Da je vidim! " i uputila se opet ka špajzu.
Podsetimo se za kraj da anksioznost može biti naš neprijatelj ali i prijatelj u zavisnosti od toga kako se postavimo prema njoj. Setimo se mudrih reči Karen Hornaj:
Pored stvarne iracionalnosti anksioznost sadrži i bezuslovno upozorenje da je nešto iščašeno u nama samima, a to se javlja kao izazov da prevaziđemo i ispravimo nešto u sebi. Mi to svesno ne prihvatamo kao izazov, ali u suštini on to jeste, bilo da ga mi prihvatamo kao takvog ili ne.
Literatura:
Rouling Dž. (2001). Hari Poter i zatvorenik iz Azkabana.Beograd. Narodna knjiga.
Hornaj K. (2004). Neurotična ličnost našeg doba. Beograd. Čigoja.
댓글